1. ПИТАЊЕ
Предмет изучавања статистике су променљиве појаве које се испољавају у:
a) великом броју случајева |
б) одређеном броју случајева |
в) маси намерно одабраних случајева |
г) Не знам |
2. ПИТАЊЕ
Статистички скуп је скуп:
а) јединица посматрања |
б) појава посматрања |
в) догађаја посматрања |
г) Не знам |
3. ПИТАЊЕ
Обележја јединица посматрања деле се на три групе:
а) битна, атрибутивна и просторна |
б) стварна, временска и просторна |
в) стварна, нумеричка и просторна |
г) Не знам |
4. ПИТАЊЕ
Посматрање статистичког скупа према обухватању јединица посматрања може бити:
а) потпуно и делимично |
б) делимично и парцијално |
в) потпуно и анкетно |
г) Не знам |
5. ПИТАЊЕ
Зависно од врсте обележја по којој су формиране статистичке серије и зависно од тога шта показују, постоје три основне врсте серија:
а) серије структуре, временске и географске серије |
б) серије структуре, просте и сложене серије |
в) серије структуре, временске и сложене серије |
г) Не знам |
6. ПИТАЊЕ
Статистички подаци се приказују у:
а) табелама и помоћу графикона |
б) само табелама |
в) табелама и компјутерским приказима |
г) Не знам |
7. ПИТАЊЕ
Средња вредност једне серије:
а) не може бити мања од најмање вредности и већа од највеће вредности обележја |
б) може бити мања од најмање вредности и мања од највеће вредности обележја |
в) може бити мања од најмање вредности и већа од највеће вредности обележја |
г) Не знам |
8. ПИТАЊЕ
Употреба хармонијске средине је још ограниченија од геометријске средине, користи се у случајевима где се проблем може поставити и у:
а) обрнутом, реципрочном виду |
б) инверзном виду |
в) обрнутом директном виду |
г) Не знам |
9. ПИТАЊЕ
Коефицијент варијације као релативна мера варијације користи се за:
а) упоређивање дисперзије само неинтервалних дистрибуција фреквенција |
б упоређивање дисперзије само интервалних дистрибуција фреквенција |
в) упоређивање дисперзије разних дистрибуција фреквенција |
г) Не знам |
10. ПИТАЊЕ
Недељна потрошња меса 10 четворочланих домаћинстава је износила:
4, 2, 4, 3, 5, 6, 4, 4, 2, 6
Просечна недељна потрошња меса је:
а) 4 |
б) 5 |
в) 3 |
г) Не знам |
11. ПИТАЊЕ
Статистички релативни бројеви добијају се из:
а) релативних података серија |
б) апсолутних података серија применом статистичког метода односа |
в) апсолутних података серија дистрибуција фреквенције |
г) Не знам |
12. ПИТАЊЕ
Према одабраној бази упоређења, разликују се две врсте индекса:
а) базни и ланчани |
б) индивидуални и ланчани |
в) базни и групни |
г) Не знам |
13. ПИТАЊЕ
Добијена је годишња функција линеарног тренда, на бази података о количини продаје ТВ апарата, једног региона А, за период 1995-2003. године . Просечан број продатих ТВ апарата за посматрани период је:
а) 52 комада |
б) 710 комада |
в) 520 комада |
г) Не знам |
14. ПИТАЊЕ
Алгебарска сума одступања стварних података од одговарајућих вредности функције тренда:
а) једнака је нули |
б) већа је од нуле |
в) мања је од нуле |
г) Не знам |
15. ПИТАЊЕ
По методу средњих вредности групни индекс цена је пондерисан просек индивидуалних индекса:
а) цена са пондером вредности промета из базног или посматраног периода |
б) количина са пондером вредности промета из базног или посматраног периода |
в) вредности са пондером цена промета из базног или посматраног периода |
г) Не знам |
16. ПИТАЊЕ
Потрошња меса и висина радника су:
а) атрибутивна обележја |
б) прекидна нумеричка обележја |
в) непрекидна нумеричка обележја |
г) Не знам |
17. ПИТАЊЕ
Зарада у 000 динара |
5,1-7 |
7,1-9 |
9,1-11 |
11,1-13 |
13,1-15 |
Број радника |
10 |
40 |
25 |
15 |
10 |
Проценат радника чија зарада не прелази 9000 динара је:
а) 50% |
б) 45% |
в) 55% |
г) Не знам |
18. ПИТАЊЕ
Групни индекси физичког обима производње израчунавају се на два начина:
а) по методу односа и по методу пондерисања |
б) по методу средњих вредности и по методу просека |
в) по методу средњих вредности и по методу агрегата |
г) Не знам |
19. ПИТАЊЕ
Коефицијент просте линеарне корелације може да узме вредности од:
а) 0 до 1 |
б) -1 до 1 |
в) -1 до 0 |
г) Не знам |
20. ПИТАЊЕ
| X |
70 |
81 |
92 |
105 |
116 |
122 |
138 |
Y |
80 |
95 |
103 |
112 |
128 |
137 |
145 |
Између посматраних појава X и Y постоји:
а) инверзно (негативно) квантитативно слагање |
б) директно (позитивно) квантитативно слагање |
в) нема квантитативног слагања |
г) Не знам |
|